Slavne ličnosti

Iz Odžaka i okoline potiče nekoliko istorijski slavnih ličnosti, čiji su rad i delo bitno zapaženi.

Jovan Berić (1786-1845), pesnik i i pedagoški pisac, rođen u Bačkom Brestovcu 1786. godine. Na peštanskom univerzitetu je doktorirao filozofiju 1809.godine. Iste godine završava prava u Požunu. Godine 1810. je postavljen za aktuara školske deputacije pri vrhovnom nadzorništvu srpskih, grčkih i rumunskih škola u Ugarskoj. Bio je u prijateljstvu sa Vukom Karadžićem i Jovanom Hadžićem, preko koga je kao savetodavac imao udela u osnivanju Matice srpske.

Doktor Eduard Florijan Birli (1786-1854), čuveni lekar i naučnik rodio se u Odžacima  1786. godine. Osnovnu školu je završio u Odžacima, a medicinski fakultet u Beču. Doktorat je odbranio u Beču 1814.godine na temu o epilepsiji. Zbog uspešnog i cenjenog rada dobio je titulu „fon“. Bio je godinama profesor univerzitetu u Beču, a kasnije je prešao u Peštu. Posle njegove smrti njegova supruga se nastanila u Odžacima i imala veliku trgovačku radnju.

Jovan Mladenovic Subota (1790-1863). Rođen u Racmiliticu. Gimnaziju završio u Somboru i Osijeku, Učiteljsku školu u Sent Andreji i Somboru.. Bio je učitelj u Staroj Palanci i Pešti. Bio je nadzornik Tekelijanuma 20 godina. Vukov prijatelj. Nadzornik biblioteke Matice srpske. U revoluciji 1848. Mladenović je u Pešti spasao imovinu Matice srpske. Kratko vreme bio urednik letopisa Matice srpske. Od 1852 imao je 3 važne dužnosti: nadzornik Tekelijanuma u Pešti, bibliotekar i aktuar (delovoditelj) Matice srpske. O njemu je pisao Laza Kostić. Mladenović se dopisivao sa Petrom Petrovićem Njegošem.

Jovan Hadzić (Miloš Svetić) (1799-1869). Srpski književnik i političar. Rodio se u Somboru, školovao se u rodnom gradu, Sremskim Karlovcima, Pešti, Beču. Kako beleži Jovan Skerlić, Hadžic je nemačku osnovnu školu završio u selu Odžaci 1810. godine. U Pešti je 1826. godine sa nekoliko znamenitih Srba, osnovao Maticu srpsku, čiji je prvi predsednik. Bio je jedan od najistaknutijih i najobrazovanijih Srba svog vremena. Vukov prijatelj i protivnik.

Atanasije Nikolić (1803-1882). Rođen u Bačkom Brestovcu. Slavni matematičar, pesnik, pisac, prevodilac, pozorišnji reditelj, glumac i istaknuti javni radnik. Pohađao školu u Somboru, Sremskim Karlovcima, Novom Sadu, Đeru, Beču i Pešti. U Novom Sadu je 1824.godine otvorio privatnu školu crtanja. U Beogradu je 1841. je sa Jovanom Sterijom Popovićem osnovao prvo pozoriste tzv. Teatar na Đumruku. Pokrenuo je prve urbanističke radove u Srbiji. Njegovim aktivnostima je počelo ureĐivanje Beograda.

Milka Grgurova (1840-1924). Rođena u Somboru. Prva žena profesionalna glumica u nas, širokog repertoara, „srpska Sara Bernard“. Bavila se književnim radom a sarađivala je u novinama. Svoju pozorišnu karijeru, započela je iz sela Lalića 1864, kada je Jovan Đorđevic profesionalno angažovao za Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu.. Docnije 1868. sa polovinom glumaca prelazi u Beograd u Narodno pozorište.

Đena Pavlović (1851-1901), pesnik i književnik rođen u Odžacima. Završio gimnaziju u Somboru a studije prava u Pešti. Godine 1882. je doktorirao pravo a zatim se posvetio advokaturi. Drugovao je sa pesnikom Jovanom Grčićem Milenkom, a Jovana Jovanovića Zmaja je preveo na mađarski jezik. Poznata mu je poema: „Sitna knjiga od Krajine Marku, šalje mu je na koljeno:Odžačanin Đemo.“

Šamu Borovski (1860-1914), doktor filozofije, istraživač i pisac naučnih radova, rodio se u Karavukovu. Poreklom je iz Pivnica. Otac mu je radio u Karavukovu kao inženjer. Šamu se 1870.godine preselio u Nađsalontu, gde je završio gimnaziju. Studije filozofije je pohađao na Univerzitetu u Budimpešti od  1879. do 1883.godine. Bio je član Mađarske akademije nauka.  Napisao je monografije:„Bač-Bodrog županija“ 1909 i „Torontalska županija“ 1911.

Rafailo Georgije Momčilović (1875-1941), slikar iz redova Srpske pravoslavne crkve. Rođen je u Deronjama. Osnovnu školu je završio u rodnom selu. Zamonašio se 1896. u Manasiji i dobio monaško ime Rafailo. Pohađao je Srpsku slikarsku školu Kirila Kutlika u Beogradu. Od 1899.do 1901. boravio je u Rusiji gde uči živopis. Radi slikarskog usavršavanja boravio je u Italiji od 1901.do 1903. Oslikao je ikonostase u Velikoj Krsni. Slikao portrete i pejzaže. Ubijen 1941. u Slavonskoj Požegi. Proglašen za sveštenomučenika Srpske pravoslavne crkve  i uveden u kalendar (3.septembar).

Proka Jovkić (Nestor Žučni) (1883-1915), socijalni pesnik. Rodio se u Laliću 1886.godine. Godine 1903. je otišao u Ameriku. U Oklandu je pod pseudonimom Nestor Žučni objavio prvu zbirku pesama. Ohrabren povoljnim kritikama Jovana Skerlića objavio je i drugu zbirku pesama-„Poezija neba i zemlje“(San Francisko 1910.godine). Kod nas je objavio i treću zbirku pesama. Umro u Nišu od pegavca.

*Napomena: Tekst je preuzet sa portala Turističke organizacije opštine Odžaci, međutim, Infocentar Deronje ne garantuje tačnost datih informacija. Time se odbacuje svaka garancija i Infocentar Deronje poriče bilo kakvu odgovornost za korisnikovo oslanjanje na ove informacije.